U naše kučke oko na repu.

Drven deda koze tera.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Bela kvočka danju piliće rastura; crna kvočka noću piliće sakuplja.

Čuješ ga, a ne vidiš ga.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Drvena mati, železna deca.

Čam čami na čamnim vratima, mrtve gleda, žive čeka.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Bezubo prase junačku glavu popase.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.