Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

U crnoj šumi beo proplanak.

Šušter gušter na vrh kuće gaće veže.

Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.

Suv uđe, mokar izađe.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.