Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Danju gospođa, noću sluškinja.

Čuča čuči, bega beži, skoči čuča te uhvati begu.

Ugrkinja vodu nosi, utrci je susretoše, utrkinja zemlji pade, ugrcima vode dade.

Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Devojka nosi sto košulja, dunu vetar – gola stražnjica.

Kus pas preko sela pređe, svi ga ljudi u zadnjicu ljube.

Ispred čaira tanjir do tanjira.