Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Crno-crnilo, vrano-vranilo; ako ga ne pogodiš, crevo ti se zgrčilo.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Ćićer poje pod lopuh, ćićerica dohodi, mrvice mu donosi.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Ja oćerah kravu jalovu, a doćerah je doma steonu.

Kuća bez vrata i prozora, a u njoj meso i kosti rastu.

Kad ćić pade, sve se more smrže.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.