Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Majka kukrica, otac jaglika, dečica manita.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Iva se vozi na tankoj lozi, sam se Bog čudi kako s’ Iva vozi na tankoj lozi.

Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.