Dva lončića, četiri zaklopčića.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Decu ne rađa, a tovar nosi.

U mojega vranca gvozdena jajca.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.