Duše nema, duše nosi.

K soli ide, soli neće; k vodi ide, vode neće.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

U jedne ptice levo krilo belo, a drugo crno.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Veće od konja, manje od magareta.

Kad ćić pade, sve se more smrže.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.