Jedna porodica želi da prođe kroz mračan tunel. Otac može da prođe za 1 minut, majka za 2 minuta, sin za 4 minuta i ćerka za 5 minuta. Kroz tunel može da prođe najviše dvoje ljudi istovremeno, krećući se brzinom sporijeg. Imaju jednu lampu i dovoljno baterija da lampa izdrži još 12 minuta. Tunel je previše opasan da bi se njime kretali bez lampe.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Dva lokvanja oko panja.

Careve dvije seke svakog vide, sebe ne vide.

Šušubača putem ide, susrete ga šušubač, pa se šćahu šušubati, ma ne dade šuplje gvožđe.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.