Imam jedno lepo devojče, svi je ljube, i ja je ljubim.

U rzana dva zrna, u rikače četiri.

Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Na vrančiću kolo igra.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?

Krivo drvo zemlju drži.

Stoji kula u polju, kad sneg pade nje nestade.

Jaše rod na nerodu i traži nenikli.