Ti nosiš mene, ja nosim tebe.

Jedna truba platna celu zemlju pokriva.

Belo kao guska, ide kao guska, dreči kao guska, a nije guska.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.

Galonja ulježe, rogovi ne mogoše.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim, riba nisam; oklop imam, vojnik nisam.

Krećeš na crveno, a staješ na zeleno. Šta je to?