Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Ko ga naručuje, ne želi ga; ko ga gradi, ne treba mu; a kom treba, on za njega ne zna.

Čam čami na čamnim vratima, mrtve gleda, žive čeka.

Jedna hala samo jednu kost ima.

Šest nogu, a dve glave.

U našega ćaće okićene gaće.

Manje veće premeće.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.