U gorici na jednoj nožici.

Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi bili za rugu.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

Na glavi mu kruna, a na nozi mamuzica, a odstraga perjanica.

Mrtva kobila kraj puta leži, a iz nje živi mravi izlaze.

Zuba nema, ruku nema, a opet hvata i ujeda.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

U naše tete suknja do pete, ni koncem sašivena, ni iglom prošivena.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.