Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

I u mene, i u tebe, i u šupca i u lukca, a i u drvene palice.

Visi visilica, pod njom sedi kosmatica. Boga moli kosmatica da joj padne visilica.

Crvendaka aka, po potoku skaka, crvena mu kapica, na vr’ mu krastica.

Lonac goveđi, zaklop bravlji, a meso junačko.

Uvek ječi, a bolesno nije.

Na vrančiću kolo igra.

U škrinjici, vinjici, poji mali vitikos.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Doleteše ptice bez perja, padoše na drvo bez lišća; dolete momče bez usta, pojede ptice bez perja.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Jedno ime i u gori i u vodi.