Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.

Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

Malo, garavo, svu noć cara varalo.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

Švićko tera niz prisoje svinje.