U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

U našega dede sto rupica glede.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Jedan mrtav između dva živa.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

Čam čami na čamnim vratima, mrtve gleda, žive čeka.

U nas jarac, čudan jarac, u njega su čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ne čuje vran šta zmaj kuje, ni čuje zmaj šta vran graje.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Majka kukrica, otac jaglika, dečica manita.