Čuvam blago ako mene čuvaju.

Zlatna tepsija puna zlatnih koštica.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Dođe baba usred luga, sa šezdeset i tri zuba, i obori četiri duba.

Dva lokvanja oko panja.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Usta nema, a ujeda.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Bela kvočka danju piliće rastura; crna kvočka noću piliće sakuplja.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.