Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

Jedna hala samo jednu kost ima.

Žutonja liže galonju.

Jedno ime i u gori i u vodi.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Gamižalo gamiže, košulju mi podiže, ja ga teram naniže, a on skače naviše.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.