Iz malena neba sneg pada.

Bela kula bez prozora.

Usred mora oganj gori.

Leži vila usred vira; čeka svoje sinove iz bijelih gradova.

U škrinjici, vinjici, poji mali vitikos.

Jedan mrtav između dva živa.

Drvena rebra, a prteno srce.

U jednoj kućici trideset devojaka, obučene u bele haljine, sa crvenim kapama.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Mrtvo živo tuče.

Imam mnogo zuba, ali ne mogu da grizem. Šta sam ja?

Ide ovca preko doca, nosi trista i tri koca.