Četiri čoveka su stala pod kišobran i nijedan od njih nije bio mokar. Kako je to moguće?

Šta je crno kada ga kupiš, crveno kada ga koristiš, a sivo kada ga bacaš?

Zacili, zamili, učini selo veselo.

Čeljad pohvatah, kuća mi pobeže kroz prozore.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Devet braće, a jedne gaće.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.