Brava na kući, lopov u kući.

Iz malena neba sneg pada.

Zec more preskoči, a šapice ne umoči.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Devet braće, a jedne gaće.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Manje od maka, a digne junaka.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.