Biser se momi niz lice roni. Znaš li mi reći  šta momu boli.

Bela se rodi, zelena odraste, crvena umre.

Uveče zlatno proso prosu, a ujutro sve pokupi.

Što ima više nogu, tim lakše diše.

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

Duše nema, a miče se; srce nema, u njem kuca; noge nema, ljude služi.

Ćićer poje pod lopuh, ćićerica dohodi, mrvice mu donosi.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Tanano tabanato, a na vrhu granato.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?