Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Bela njiva, crno seme, mudra glava koja seje.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Ugrkinja vodu nosi, utrci je susretoše, utrkinja zemlji pade, ugrcima vode dade.

U bunaru vatra gori.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.

U gorici na jednoj nožici.

Lončić vri; a niko mu ne jari.

Šurilo, purilo, šumeralo i oralo, desili, pisili, šala pop, na te lop.

Na vrančiću kolo igra.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.