Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Dvadeset panjića; na svakom panjiću – tanjirić.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Svih pet sestara trenutno nešto rade. Ana čita knjigu, Ružica kuva ručak, Katarina igra šah, a Marija pegla veš. Šta radi peta sestra?

Drvena mati, železna deca.

Crven jarac po košari skače.

Mala usta ima, ali može mnogo da popije.

Dođe baba usred luga, sa šezdeset i tri zuba, i obori četiri duba.

Leptirica lepeće kroz bijelo lešće; petina je ćeraju, a petina čekaju.

Moj doro svu noć prejezdi, a zemlju ne taknu.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.