Jedan otac ima hiljadu sinova; svakom kapu kupi, a sebi ne može.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Dva pera vitopera, sa dva rogotala i četiri čokotala.

Šupalj delija u strani šišti.

Car pade, kapa mu ostade.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Useo vrabac mečku.