Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Lončić, tarančić, nit se kuva, niti vri, ceo svet othrani.

Uteče mi kumbas uz brdašce, niz brdašce; ko mi neće kazati, krvavo mu srdašce.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Gvozden pas u šumi laje.

Živo nije, zemlju rije.

Rupelov grifon je ptica koja može da dostigne najveću visinu u letu. Nekada se dešavalo da ih uoče piloti mlaznih aviona. Do koje visine ove ptice mogu leteti?

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Sto oka vode, sto oka soli, to varivo ne može da osoli.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.