Zlatni konji, svileni pokrovci.

Čuvam blago ako mene čuvaju.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Usta nema, a ujeda.

Danju klanja, noću zvezde broji.

Šurilo, purilo, šumeralo i oralo, desili, pisili, šala pop, na te lop.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Jedna guja preko bela sveta.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?