Zobah zopcu od mora do Stambola, nit je mogoh pozobati, niti kome ostaviti.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Imam jedno lepo devojče, svi je ljube, i ja je ljubim.

Miš medveda sveza.

Živi bez tela, govori bez jezika, plače bez duše, smeje se bez radosti; niko ga ne vidi, a svi ga čuju.

Na dva panja sto kovača kuju, jedan drugog nimalo ne čuju.

Ispred čaira tanjir do tanjira.

Duše nema, duše nosi.

Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Mene su bili, davili, prebijali i opet sedim s carem.

Mrtvi nosi živoga preko polja nepočin-polja; ne počinuo dok ne pogodiš.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.