U bunaru vatra gori.

Bezubo prase junačku glavu popase.

U jednoj kući oganj gori, a kroz drugu dim izlazi.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Na vodu ide, a vode ne pije.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

U sobi teše, a iverje van pada.

Četvorica živa jednog mrtvog vuku; on se krije i u zemlju rije.

Živa zemlja mrtvom gospodari.