Aleno, maleno, cara s konja sjahalo.

Kositero litero, niti se peče niti se vari, a ceo svet se njime hrani.

Bradu nosi – vetar nije, torbu ima – prosjak nije, rupu traži – miš nije.

U našega ćaće devetoro braće.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Crven jarac po košari skače.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.