Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Među konje raslo, međ’ đevojke igralo, te im dojke ticalo.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Zlatna tepsija puna zlatnih koštica.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Ja udarih gvozdenim maljem u Kamen-grad, iz njega skoči Devenduka kralj i primi se u Mekiš-grad.

Iz drvene matere tri gvozdena sina vire.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

U našega tatice vrlo malo bradice i to na vrh stražnjice.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Za stolom sede 2 majke, 2 ćerke, 1 baka i 1 unuka. Koliko je osoba za stolom?