Ispred čaira tanjir do tanjira.

Bije te povazdan, a ne vidiš ga.

Usta nema, a sa svakim zbori.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Crno, malo, nevaljalo, svemu svetu dodijalo.

Jedan lije, drugi pije, treći raste.

I bez nogu, i bez ruku, samo sebi drum pravi.

Živo nije, zemlju rije.