Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Usta nema, a ujeda.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Čuvam blago ako mene čuvaju.

Drven deda koze tera.

Ja imam jednu ponjavu, svi svit pokrije, samo more ne more.

Kad primetneš, manje je; kad odmetneš, više je.