Malečko je, crno je, ujkom te zove, a krv ti pije.

Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Dva podruma, jedan direk.

Malen sam, žestok sam, ako me takneš, znaćeš ko sam.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Živo u kući, a na kući ni vrata, ni prozora.

Ko ga naručuje, ne želi ga; ko ga gradi, ne treba mu; a kom treba, on za njega ne zna.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Bezubo prase junačku glavu popase.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Živo bukalo, mrtvo u kolu igralo.