Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Motovilo vilo, po gori hodilo, ni vode pilo, ni trave paslo, opet sito doma došlo.

Ti ga imaš, a ja se njime služim.

Krivo, debelo, svakom stražnjicu videlo.

Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

Na dva panja sto kovača kuju, jedan drugog nimalo ne čuju.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.

Zuba nema, ruku nema, a opet hvata i ujeda.

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.