Bez kože uđe, s kožom iziđe.

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Jedno grlo, a sedam glasova.

Lakomo prase nad grmom pase, dan i noć tiče, a grm se ne miče.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Doleteše ptice bez perja, padoše na drvo bez lišća; dolete momče bez usta, pojede ptice bez perja.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.

U repu mu pamet.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Gvozden pas u šumi laje.