Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

U našega dede sto rupica glede.

Veće od konja, manje od magareta.

Suv uđe, mokar izađe.

Jedna glava, a stotinu kapa.

Dva čoveka su stajala pored reke. Za obalu je bio privezan čamac u koji može da stane samo jedna osoba, ali ipak su oba čoveka uspela da pređu reku. Kako je to moguće?

Kriv delija u strani stenje.

24 brata na jednom konju sede, trčeći lete, a nikada jedan drugoga stići ne može.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?