Car pade, kapa mu ostade.

Deda babu tišti, ispod babe bela pena pišti.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Manje od maka, a digne junaka.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Jedno maleno, po srijedi tanano, sve je polje prebralo.

Jedno vrelo na četvoro se razlijeva.

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

Mrtvo živo rađa.