Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

U sobi teše, a iverje van pada.

Ptica crnica, celom svetu krvnica.

Kuća bez vrata i prozora, a u njoj meso i kosti rastu.

Manje od maka, a digne junaka.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Dolete vrana u selo iz luga, te požnje srpom brata i druga.

Zaklah vola rebronju, sva mu rebra pojedoh, jedno rebro ostavih – dogodine biće vo.

Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

Bezubo prase junačku glavu popase.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.