Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Ujak ujnu giliče, ujna mu se primiče.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Studeno i ledeno, a devojci srce greje.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Krivo, debelo, svakom stražnjicu videlo.

Od mene svaka torba postaje lakša. Šta sam ja?

Brat i sestra rodiše se, vazda skupa putovaše, jedno drugo ne videše.

Svrbi i boli ali cura to voli. Šta je to?

Veliko k’o breg, gorko k’o jed, slatko k’o med.

Kad se Jeka iskokota, zavuče se ispod plota.