Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Zid zidosan, var varosan, nigde zvirku nema.

Deca trče, a otac se još nije rodio.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Konj s tovarom u kuću ulazi i izlazi, a rep mu nikad ne ulazi.

Žuto je – smilj nije, zeleno je – jed nije, crveno je – krv nije.

Drvena mati, železna deca.

Krivo drvo zemlju drži.

Da je žena, nije žena; da je čovek, nije čovek; pređu prede, platno tka, a ipak go ide.

Crn tata, crna mama, u sredini divota dijete.

I u mene, i u tebe, i u šupca i u lukca, a i u drvene palice.

Zlatni konji, svileni pokrovci.