Šta bacaš kada ti je potrebno, a podižeš kada ti više ne treba?

Jedan prut čitav tor oplete.

Živo bilo i živo hranilo, a sada žive nosi.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

U sobi teše, a iverje van pada.

U meni i u gori jedno ime.

Mrtvi rodiše živoga.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Ko ga naručuje, ne želi ga; ko ga gradi, ne treba mu; a kom treba, on za njega ne zna.

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Gvozden konj, koštan samar, kožni ular.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.