Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.

Zeleno se rodi, brkato uzraste, sakato umre.

Na glavi mu kruna, a na nozi mamuzica, a odstraga perjanica.

Brava na kući, lopov u kući.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Usta ima, a ne govori; noge ima, a ne ide; glavu ima, a ne misli.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Leptirica lepeće kroz bijelo lešće; petina je ćeraju, a petina čekaju.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Koga ja poljubim, dugo me pamti.