Dva lokvanja oko panja.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.

Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Žena carica, muž lenština, deca radnici.

Kuso meče nasred sela kleče, ko ga pita, sve mu pravo reče.

Uđe golo u rutavo.

Jedno grlo, a sedam glasova.

Ja lečim sve, ali sam takođe i najčešći uzrok smrti. Šta sam ja?

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Careve dvije seke svakog vide, sebe ne vide.