Imadoh dva brata: dok bejahu slepi, vrlo mi lepi, a čim progledaju, ne valjaju.

Car pade, kapa mu ostade.

U repu mu pamet.

Jedno ostavih, a sto nađoh.

Ćićer poje pod lopuh, ćićerica dohodi, mrvice mu donosi.

Ja oćerah kravu jalovu, a doćerah je doma steonu.

Ugrkinja vodu nosi, utrci je susretoše, utrkinja zemlji pade, ugrcima vode dade.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Stoji kula u polju, kad sneg pade nje nestade.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Jedan otac ima hiljadu sinova; svakom kapu kupi, a sebi ne može.

Dva se brata vazdan biju, noću se celivaju.