Crveno, malo, na putu stajalo, svakog s puta svraćalo.

Švićko tera niz prisoje svinje.

Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Dva se brata glede preko žive grede.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Crven tur na tanjur.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Na vrančiću kolo igra.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.