Miš medveda sveza.

Zlatna tepsija puna zlatnih koštica.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Ja oterah na vodu vola siva, a doterah bela.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

Zimi puno, leti prazno.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Kad primetneš, manje je; kad odmetneš, više je.

Ja imadoh crne goste; dođoše mi u ljeto, a odoše u zimu.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Manda mandolina, ključe izgubila, našao ih mesec, otelo mu sunce.