Doleteše ptice bez perja, padoše na drvo bez lišća; dolete momče bez usta, pojede ptice bez perja.

Živo crno, mrtvo crveno.

Decu ne rađa, a tovar nosi.

Dođe junak go i bos, skoči s mene vrh žene.

Hroma svraka sve polje preskaka.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim, riba nisam; oklop imam, vojnik nisam.

Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.

Mrtvo živo rađa.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Jedan prut čitav tor oplete.