Dva brata preko polja trče, jedan drugoga dostignuti ne može dok oba na kraj ne dođu.

Brava na kući, lopov u kući.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Danju leti i skače, a noću se ne pomiče.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.

Zemlja zemlju kopa, pa se sama u nju zakopa.

Lonac goveđi, zaklop bravlji, a meso junačko.

Drvena mati, železna deca.

U jednoj kući oganj gori, a kroz drugu dim izlazi.

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.

Jedna gruda voska, celom svetu dosta.