Usta ima, a ne govori; noge ima, a ne ide; glavu ima, a ne misli.

Kad u rupu, prazno ode; kad iz rupe, puno vode.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Voda me upali, vatra me ne spali.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Begovo vino i kadijino vino u jednu bačvu stalo, a nije se pomešalo.

Bez igle uboden, bez vatre opečen.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.

Kuka, a nije joj muka.

Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Zapliva ptica dugorepica, prepliva more, a krila ne skvasi.