U danu ga nigde živa nema; noću peva tanko glasovito, a sa kopljem bode ponosito.

Žena carica, muž lenština, deca radnici.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Zašto ptice lete na jug kada je jesen?

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Mala baštica sitnim trnjem ograđena.

Šareno štapče kroz plot promače.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Kriv delija u strani stenje.

U našega der delije zlatan ćurak i dimije.

Beo konj, zelen rep.