Jedno vrelo na četvoro se razlijeva.

Tur baba putem ide, na tur babu psi lanuše – tur baba fuk u stupu.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

Ide pop planinom, ogrnuo se slaninom.

Divlje i pitomo, bolje se paze nego brat i sestra.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Crvendaka aka, po potoku skaka, crvena mu kapica, na vr’ mu krastica.

Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Konj jaše, a gospodar peške ide.

Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje.

Golub guče na vrh kuće, plete gaće, putovaće.