Ja uzmem gvozden ključ, te otvorim zelen grad, pa išćeram crna goveda.

Živo nije, zemlju rije.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Usred sobe razapet vuk.

Galonja ulježe, rogovi ne mogoše.

U glavi mi popuhuju, a u rebra pokuckuju, repom jade odušuju.

Ispred čaira tanjir do tanjira.

Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Što više uzimaš, to više ostaje; što manje uzimaš, to manje ostaje.

Lajav delija u procijepu leži.

Duše nema, duše nosi.