Na vodu ide, a vode ne pije.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Lonac vri nasred polja; niti u njemu vode ima, niti pod njim vatre ima, a sve vri, nikad ne prestaje.

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Zelen tor, bele ovce, gvozden ključ otvara.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Uveče zatuci, izjutra izvuci.

U našega soldata sva košulja od zlata; ko god mu pristupi, duduk mu poljubi.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Am ti kažem, am ti ne kažem, samo ti se kaže.