Kad se vidi, ne vidi me niko; a kad se ne vidi, vidi me svako.

Jedna glava, četiri oka, dva u pećini stoje, a dva na konju jašu.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Dugačko je kao uže, uže nije; zeleno je kao gušter, gušter nije; ogrebaće kao mačka, mačka nije.

U danu ga nigde živa nema; noću peva tanko glasovito, a sa kopljem bode ponosito.

U repu mu pamet.

Zimi me grliš, a leti ne mariš za me.

Iziđe dika iz t’mnika, pa ponese tri zlatna ručnika.

Crveno, malo, na putu stajalo, svakog s puta svraćalo.

Majka mršavi, a dete deblja.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

Dva se brata vazdan biju, noću se celivaju.