U škrinjici, vinjici, poji mali vitikos.

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Duše nema, a miče se; srce nema, u njem kuca; noge nema, ljude služi.

Beli konj sve polje preleti, kopita ne skvasi.

Dva dola krivodola, među njima zmaj leži.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Belo je, sneg nije, slatko je, med nije.

Šta je crno kada ga kupiš, crveno kada ga koristiš, a sivo kada ga bacaš?

Usta ima, a ne govori; noge ima, a ne ide; glavu ima, a ne misli.

Decu ne rađa, a tovar nosi.

Vlasnik vinarije je preminuo i za sobom ostavio 21 bure – 7 buradi punih vinom, sedam buradi do pola punih vinom i 7 praznih buradi. Ako znamo da je vlasnik imao 3 sina i testamentom svima ostavio jednak broj punih, polupunih i praznih buradi, a u podrumu ne postoji sprava za merenje, kako se ona mogu pravilno raspodeliti?

Drven deda koze tera.