Veži ga – ide, odveži ga – ne ide.

Ti ideš, ona ide; ti sediš, ona sedi.

Živo nije, zemlju rije.

Dve zmije putem idu, a nikad jedna drugu ne mogu stići ni prestići.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

Ja oćerah kravu jalovu, a doćerah je doma steonu.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

Kuso meče nasred sela kleče, ko ga pita, sve mu pravo reče.

Tri sestre i četiri brata idu zajedno jedno za drugim, a nikad se ne dostignu.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.