Iz živog ispade, živ ga diže, jezik mu raseče, te sedamdeset i sedam jezika govori.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Mamino zjapi, tatino visi. Da nije maminog i tatinog, celo bi selo skapalo.

U našega ćaće okićene gaće.

Zvrnda zvrnda preko devet brda.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Majstorija se vidi, a majstor se ne vidi.

U danu ga nigde živa nema; noću peva tanko glasovito, a sa kopljem bode ponosito.

Delija se bani, sve kadune vabi, kad ne nađe svoju, ne štedi ni moju.

Usred mora oganj gori.

Gvozden vo, a drveni rogovi.

Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.