Iz mene niklo, u tebe uprlo.

Ja sam mlad, tanak, lep, kad putujem imam rep. Što god idem dalje, mog repa sve manje. Izgubim ga putujući, pa bez repa dođem kući.

Lajav delija u procijepu leži.

U repu mu pamet.

Kuća bez vrata i prozora, a u njoj meso i kosti rastu.

Drvena mati, železna deca.

Lonac goveđi, zaklop bravlji, a meso junačko.

Leži vo galonja, dođe vo bjelonja, pa ga poćera.

Sto svata na jednom konju jašu, crvenijeh dolama, crnijeh kalpaka.

Crno malo na vrata stalo. Niti laje, niti ujeda, a u kuću nikoga ne pušta.

Futa, futa, po kući, pa se skri iza vrata.

Imam mnogo zuba, ali ne mogu da grizem. Šta sam ja?