Uveče zatuci, izjutra izvuci.

Ja sam oko bez okca i zaklopca, bez mene je tama po svim sobama.

Jedna porodica želi da prođe kroz mračan tunel. Otac može da prođe za 1 minut, majka za 2 minuta, sin za 4 minuta i ćerka za 5 minuta. Kroz tunel može da prođe najviše dvoje ljudi istovremeno, krećući se brzinom sporijeg. Imaju jednu lampu i dovoljno baterija da lampa izdrži još 12 minuta. Tunel je previše opasan da bi se njime kretali bez lampe.

Za stolom sede 2 majke, 2 ćerke, 1 baka i 1 unuka. Koliko je osoba za stolom?

Leposava, lepana, lepa sina rodila i unuka mahnita.

Dve koke pod strehom čuče, niti kisnu nit’ pod njih poteče, a svagda su mokre.

Vije se kao uzda, uzda nije; kandže ima, mačka nije.

Čam čami na čamnim vratima, mrtve gleda, žive čeka.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Ja rodio moju majku, a moja majka mene.

Manda mandolina, ključe izgubila, našao ih mesec, otelo mu sunce.

Kad naša odiva porodi sina, zapjeva veselo, začu je sve selo.