Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Jedan jezik sve selo prevelo.

Na glavi mu kruna, a na nozi mamuzica, a odstraga perjanica.

Car posla carici četiri jabuke, u svakoj po tri cveta.

Iz mene niklo, u tebe uprlo.

Ujutro ide na četiri noge, na podne na dve, a uveče na tri.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Doleteše ptice bez perja, padoše na drvo bez lišća; dolete momče bez usta, pojede ptice bez perja.

Duše nema, a miče se; srce nema, u njem kuca; noge nema, ljude služi.

Gamižalo gamiže, košulju mi podiže, ja ga teram naniže, a on skače naviše.

Maleno grnence, slatko varivce.