Mrtva jarčina preko svega sela glas pušta.

Uvek sam ispred tebe i nikad nisam iza tebe. Šta sam ja?

Besna kučka usred gore laje; kad god lane, drveta nestane.

Jedna glava, a stotinu kapa.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Za ovcama ide, čobanin nije; u lov ide, lovac nije; noću straži, stražar nije.

Kad sam slep, svak me voli; kad progledam, svak me mrzi.

Lajav delija u procijepu leži.

Živo bukalo, mrtvo u kolu igralo.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Manje od maka, a digne junaka.

Živo nije, zemlju rije.