Trista naopako, a trista naoposlom.

Drven trbuh, kožna leđa, dlakama govori.

Zubi gvozdeni, srce prteno, a telo drveno.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Vodom ide, ne bućka; gorom ide, ne šuška.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.

Leti bežiš od njega, zimi trčiš ka njemu.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.

Kad u rupu, prazno ode; kad iz rupe, puno vode.

Živa zemlja mrtvom gospodari.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.