Šaren šiba po dubima, nosi smrcu u zubima.

Caru na glavi sedi, a nikada ne besedi.

Jedan šućur u dolini sjedi; što god ljudi steknu, to sve njemu snesu; što on od njih primi, to im sve povrati.

Mrtvi nosi živoga preko polja nepočin-polja; ne počinuo dok ne pogodiš.

Dovuče se šigo-migo, za njim brkov sitno-hitro; da ne bi babine rupe, upade u brkove ruke.

Ja se zovem kuku i ruz, bez mene vam kuku i lele.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Koga ja poljubim, dugo me pamti.

U našega ćaće okićene gaće.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Šta je to manje od mravljih usta?

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.