Dudulija svira, tankosava igra, sva se gora ljulja.

Što u mene, što u tebe, što u ovce bjelice, što u zrnu pšenice.

U naše kučke oko na repu.

Šušter gušter na vrh kuće gaće veže.

Gvozden pas u šumi laje.

Igra mlada oko Tabor-grada, da izigra Čokoriju kneza.

Voćku tresem ovde, a rod na po sata daleko pada.

Uđe golo u rutavo.

Šareno štapče kroz plot promače.

Što ima više nogu, tim lakše diše.

Mrkonja se i galonja po nebu jalovili, nama pretili.

Trkom trči šarka preko polja žarka, drvena repa, gvozdena kljuna.