Drvena mati, železna deca.

24 brata na jednom konju sede, trčeći lete, a nikada jedan drugoga stići ne može.

Kad inje pade, sve se more smrže.

Celoga veka prede, a žicu mu ne vidiš.

Kroz goru ide, a ne šušti.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Bez ivera na vodi ćuprija.

Laje – pas nije; sve se oko naše kuće vije, od paščadi se krije.

Jedno ostavih, a sto nađoh.

Kad me u glavu udariše, rep mi zabiše; đe me zabiše, tu i ostaviše.

Zalolota lota, sa visoka plota, daleko se čuje u neznanu zemlju.

Što sam dug, da sam prav, do neba bi dohvatio.