Tatino dete, mamino dete, a ničiji sin.

Brat i ja uvek idemo zajedno, iako smo veoma različiti. Njega čuješ, ali mene ne. Mene vidiš, ali njega ne. Ko smo mi?

U našega soldata sva košulja od zlata.

U danu ga nigde živa nema; noću peva tanko glasovito, a sa kopljem bode ponosito.

Koji broj treba da bude na mestu znaka pitanja?

Kroz goru ide, a ne šušti.

Druge zove, sebe ne čuje.

Na vrhu je okato, na sredini bokato, a jezikom žerav zoblje.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Jedno grlo, a sedam glasova.

Devojka nosi sto košulja, dunu vetar – gola stražnjica.

Švićko tera niz prisoje svinje.