Živo crno, mrtvo crveno.

Car posla carici u tisovoj kablici dvanaest zlatnih jabuka. U svakoj jabuci po četiri kruške, u svakoj kruški po sedam semenki.

Koga ja poljubim, dugo me pamti.

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Gvozden vo, a drveni rogovi.

Konj jaše, a gospodar peške ide.

Crven trči po putiću, u crvenom kaputiću, a sve viče “Aj, aj, divan ti sam ja!”

Kad sin majku nosaše, majka mu o zlu mišljaše.

Kupujemo ih da bi jeli, ali ne jedemo ih?

Zlatni konji, svileni pokrovci.

Iz mene niklo, u tebe uprlo.

Mrtvo živo rađa.