Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Čam čami na čamnim vratima, mrtve gleda, žive čeka.

Kad ima vode, pije vina; kad nema vode, pije vode.

Zaklato, odrto, ide kući pevajući.

Vržem jarca za dubicu, pa ga pljujem u bradicu.

Mala sam, glatka sam, jedno uvo imam, ali bez mene sav svijet ne može da bude.

Tanko kao žica, vitko kao zmija, puca kao puška, grize kao pas.

U meni i u gori jedno ime.

Lete nebom banovi, kao carski gradovi, sobom torbe ne nose, niti hoće da prose.

Iziđe vila iz cerovika, i prosu bezbroj zlatnika.

Kad đed babi pušta krv, jedva pod njom osta živ.

Suv uđe, mokar izađe.