Crven tur na tanjur.

Bacih štap pod oblak, pa mi pade od oblaka puno kolo devojaka.

U tmini se rodi, u videlo umre.

Sto oka vode, sto oka soli, to varivo ne može da osoli.

Iz jednog panja pet šibljika u jedno vreme izbile, zajedno sve rasle, pa jedna drugu ne stigle.

Drvena mati, železna deca.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Kad se pojavim, svakog uplašim; a kad pošaljem moju kćer, svi me blagosiljaju.

Koliko je polje namereno, na njemu su ovce nebrojene, pred njima je Organ čoban, za njima je Lasak pasak.

Gamižalo gamiže, košulju mi podiže, ja ga teram naniže, a on skače naviše.

Divna moma divnim putem ide, divne pesme peva, vrlo pazi gde zalazi.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.