Šareno štapče kroz plot promače.

Masno je – maslo nije, zeleno je – žuč nije, slatko je – med nije, gorko je – pelin nije.

Crven jarac po košari skače.

Vodom ide, ne bućka; gorom ide, ne šuška.

Živo me biće na svet donelo, od mene mrtvog živo postalo.

Šta je to što može da proputuje čitav svet, a ne pomera se iz ćoška?

Leži vila usred vira; čeka svoje sinove iz bijelih gradova.

Useo vrabac mečku.

Zuba nema, ruku nema, a opet hvata i ujeda.

Navrh glave oko.

Gde naš crvenko leži, onde nikad trava ne niče.

Miš medveda sveza.