Dole pasja šapa, na vrh đavolji perčin, a u sredi božji blagoslov.

Uteče mi kumbas uz brdašce, niz brdašce; ko mi neće kazati, krvavo mu srdašce.

Kući ide, a moli Boga da nikoga u kući ne nađe.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.

Šišilo, pipilo, didi baba nakarada, jare kokorljivo.

Žuto, savijeno, u meso ubodeno; svrbi i boli, i opet kaže: nek stoji.

Tijelo drveno, a srce kameno.

Beža beži, preža preži; skoči preža te uhvati bežu.

Živ živuljak, a živo meso najvoli.

Jedan lije, drugi pije, treći raste.

Stari Arapin je želeo da ostavi svoje bogatstvo jednom od dvojice sinova. Predložio je da se trkaju kamilama, a da vlasnik kamile koja poslednja stigne na cilj osvoji bogatstvo. Dva brata su danima lutala po pustinji ne želeći da stignu prvi, jer ko stigne prvi ostaje bez ičega. Pošto je ovo moglo da traje u nedogled, a sinovi su bili gladni i žedni u pustinji, upitali su mudrog čoveka za savet. Kada im je dao savet, skočili su na kamile i silovitom brzinom se uputili ka cilju. Šta im je mudri čovek rekao?

Navrh glave oko.