Malečko je, crno je, ujkom te zove, a krv ti pije.

Manje od maka, a digne junaka.

Mlada sam i zelena, lijepa a malena; ko me takne – kune me.

Vipoje poji, na koplju stoji; da nije vipoja, ne bi bilo nikoga.

Zlatan golub pod zemljom gukće, raduju mu se sva čeljad iz kuće.

Kriv delija u strani stenje.

U mojega vranca gvozdena jajca.

Zuba nema, ruku nema, a opet hvata i ujeda.

U odaji kreše, a napolju varnice iskaču.

Konj bez glave, put bez trave, beli svet pređe.

Šareno štapče kroz plot promače.

Hitro momče kroz goru prođe, teško onom do koga dođe.