Dve glave, dve ruke, šest nogu, a samo deset prstiju.

Grbavo prase sve polje popase.

Krivo drvo zemlju drži.

Jaše rod na nerodu i traži nenikli.

Četiri brata putem jure, jedan drugog ne može da stigne.

Dvoje se gledalo, jedno drugog bojalo, oboje brkato, oboje repato.

Lončić vri; a niko mu ne jari.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Na glavi mu kruna, a na nozi mamuzica, a odstraga perjanica.

Maleno grnence, slatko varivce.

Ja odovud, ti odonud, sastadosmo se na pupčevu polju.

Dva se brata glede preko žive grede.