Danju sam laž, a noću istina. Šta sam ja?

Ja iziđoh na srebrno gumno i udarih u zlatne svirale; svak me ču, a niko ne vide.

Ja uhvatih za prteno, a prteno za drveno, a drveno za gvozdeno, a gvozdeno za mjedeno.

Uvek me imaš, ali me uvek i ostavljaš za sobom. Šta sam ja?

Ujak ujnu giliče, ujna mu se primiče.

Lipu sekoh jedno leto, sekoh lipu drugo leto, sekoh lipu treće leto – a sva lipa jednolika.

Mala usta ima, ali može mnogo da popije.

U rzana dva zrna, u rikače četiri.

Zelena košara, crna goveda, gvozden ključ koji otključava.

Zašto mi to zašto: ono na ono; ono u ono; ono kroz ono; ono pod ono.

U naše kučke oko na repu.

Iščupah hrast nasred gore i mesto mu ne mogu naći.